Dan je bio predivan suncan, kao stvoren za setanje i opustanje. A Marinele nigde... :(
Provela sam najvise vremena na Tvrdjavi gde sam i rucala pizzu i popila capuchino. Luka je bila puna brodova i momaka koji su se zanimali jedrilicama i motali po pjerovima. Batac, sta da ti kazem, izgleda da mi je sudjeno da nadjem nekog sa jedrilicom ;)) hahaha mada, pravo da ti kazem, nisu bas nesto po mom ukusu (hvala bogu) inace bih ja vec odavno zavrsila negde u po Mediterana ako ne i Madagaskara ;))
Bilo je i topova na tvrdjavi i nekih umetnickih figura, jos ste mi samo ti i Gorance falili na popodnevnim, borbeno-umetnickim obukama mladjanih Italijana!
Nista, evo polako se pakujemo svi i krecemo sutra ko u Lisabon ko u Rim.
Ciao za sada... vreme je da se malo protegnu noge i spakuju rancevi!
No comments:
Post a Comment